Славония: различия между версиями

Материал из Википедии — свободной энциклопедии
Перейти к навигации Перейти к поиску
[непроверенная версия][отпатрулированная версия]
Содержимое удалено Содержимое добавлено
Нет описания правки
Зачем этот список литературы, который больше собственно статьи, если он не использовался для работы над статьёй?
Строка 83: Строка 83:
== См. также ==
== См. также ==
* [[Хорватский демократический союз Славонии и Бараньи]]
* [[Хорватский демократический союз Славонии и Бараньи]]

== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|title=Аграрни покрети у Срему и Славонији почетком XIX века|year=1960|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=4H9TAAAAYAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|chapter=Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986a|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=55-61}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|chapter=Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986b|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=163-175}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|chapter=Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986c|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=195-216}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|title=Из историје Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XV-XIX век)|year=1993|location=Београд|publisher=Филип Вишњић|url=https://books.google.com/books?id=5oJpAAAAMAAJ}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век) |издание=Зборник о Србима у Хрватској |том=3 |страницы=7—44 |ссылка=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ |язык=mk |автор=Гавриловић, Славко |год=1995}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|chapter=Проблем унијаћења и кроатизације Срба|title=Република Српска Крајина|year=1996|location=Топуско-Книн-Београд|publisher=Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа|pages=111-126|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=20m5AAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|title=Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније од краја XVII до средине XIX века|year=2006|volume=1|location=Нови Сад|publisher=Матица српска}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|title=Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније од краја XVII до средине XIX века|year=2009|volume=2|location=Нови Сад|publisher=Матица српска}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Прилог проучавању ратне привреде у Хрватској, Славонији и Банској крајини од половине XVI до краја XVII века |издание=Историјски часопис |том=22 |страницы=91—102 |ссылка=http://books.google.com/books?id=_3lwCgAAQBAJ |язык=mk |автор=Дабић, Војин С. |год=1975}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts |издание=Историјски часопис |том=38 (1991) |страницы=43—76 |ссылка=http://books.google.com/books?id=o3pBCgAAQBAJ |язык=de |тип=magazin |автор=Dabić, Vojin S. |год=1992}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|chapter=Сеоба Срба у Хрватску и Славонију од почетка XVI до краја XVII века|title=Catena mundi|year=1992|volume=1|location=Београд|publisher=Матица Срба и исељеника Србије|pages=265-281|url=https://books.google.com/books?id=7XQMAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|chapter=Срби у Западној Славонији|title=Чињенице о Западној Славонији|year=1994|location=Пакрац|publisher=Регионално удружење Срба Западне Славоније|pages=12-17|url=https://books.google.com/books?id=MN1kcgAACAAJ}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Кнезови у Војној крајини у Хрватској и Славонији до половине XVIII века |издание=Зборник о Србима у Хрватској |том=6 |страницы=7—123 |ссылка=https://books.google.com/books?id=l-gJAQAAIAAJ |язык=mk |автор=Дабић, Војин С. |год=2007}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века |издание=Српске студије |том=1 |страницы=11—38 |ссылка=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_1.1._srpske_studije_1_2010.pdf |язык=mk |автор=Дабић, Војин С. |год=2010}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Сумарни попис насеља, имовине и становништва Пакрачког, Субоцког, Забрдског и Подборског војводства у Малој Влашкој из 1721. године |издание=Мешовита грађа (Miscellanea) |том=31 |страницы=149—159 |ссылка=http://www.iib.ac.rs/assets/files/MiscellaneaNS31(2010).pdf |язык=mk |автор=Дабић, Војин С. |год=2010}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dabić|first=Vojin S.|chapter=The Habsburg-Ottoman War of 1716-1718 and Demographic Changes in the War-Afflicted Territories|title=The Peace of Passarowitz, 1718|year=2011|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|pages=191-208|url=https://books.google.com/books?id=T3Sg_1wR4poC}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Српска насеља у Славонији (16-18. век) |издание=Глас САНУ |том=420 |номер=16 |страницы=173—196 |язык=und |автор=Дабић, Војин С. |год=2012}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Војводство (властелинство) Подборје: Привредне прилике (1702-1750) |издание=Зборник Матице српске за историју |том=87 |страницы=7—34 |ссылка=http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/ZMSI%20br%2087%20(stampa).pdf |язык=mk |автор=Дабић, Војин С. |год=2013}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Морталитет и старосна структура српског становништва у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку: Пример правoславних парохија Вуковар, Итебеј и Дероњe |издание=Српске студије |том=5 |страницы=13—33 |ссылка=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/serbian_studies_5_2014.pdf |язык=mk |автор=Дабић, Војин С. |год=2014}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Војводство, властелинство и трговиште Пакрац од краја XVII до половине XVIII века |издание=Зборник о Србима у Хрватској |том=9 |страницы=31—56 |язык=mk |автор=Дабић, Војин С. |год=2015}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Властелинство Сирач (1695-1763) |издание=Зборник о Србима у Хрватској |том=10 |страницы=7—29 |язык=und |автор=Дабић, Војин С. |год=2016}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа |издание=Српски етнографски зборник |том=36 |страницы=1—228 |ссылка=https://books.google.com/books?id=PxcJAAAAIAAJ |язык=mk |автор=Ивић, Алекса |год=1926}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крестић|first=Василије|title=Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914|year=1991|location=Београд|publisher=Политика|url=http://books.google.com/books?id=5pkMAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|title=Српска политика у Хрватској и Славонији 1538-1918|year=2015|location=Нови Сад|publisher=Филозофски факултет|url=http://books.google.com/books?id=vRnbjwEACAAJ}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Jedan od temeljnih izvora hrvatske povijesti: Pozivnica zajedničkog hrvatsko-slavonskog sabora iz 1558. godine |издание=Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU |том=23 |страницы=47—61 |ссылка=https://hrcak.srce.hr/file/11227 |язык=hr |автор=Pálffy, Gezá |год=2005}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Tko su "Slovenci" ili Slavonci u Hrvatsko-slavonskoj Vojnoj krajini tijekom 17. stoljeća |издание=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest |том=39 |страницы=23—38 |ссылка=https://hrcak.srce.hr/file/75624 |язык=hr |автор=Petrić, Hrvoje |год=2007}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=O Kranjcima i "Slovencima" ili Slavoncima (Slovincima) u Križevačkoj županiji te Varaždinskom generalatu od kraja 16. do početka 18. stoljeća |издание=Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci |том=11 |страницы=30—47 |ссылка=https://hrcak.srce.hr/file/79724 |язык=hr |автор=Petrić, Hrvoje |год=2009}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Petrić|first=Hrvoje|title=Pogranična društva i okoliš: Varaždinski generalat i Križevačka županija u 17. stoljeću|year=2012|location=Zagreb|publisher=Meridijani|url=https://www.academia.edu/35550371/Frontier_Societies_and_the_Environment._Vara%C5%BEdin_Generalate_Slavonian_Military_Frontier_and_Kri%C5%BEevci_County_in_the_17th_Century_Pograni%C4%8Dna_dru%C5%A1tva_i_okoli%C5%A1._Vara%C5%BEdinski_generalat_i_Kri%C5%BEeva%C4%8Dka_%C5%BEupanija_u_17._stolje%C4%87u}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Predavci - prilog poznavanju podrijetla stanovništva u Varaždinskom generalatu |издание=Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci |том=16 |страницы=43—55 |ссылка=https://hrcak.srce.hr/file/199772 |язык=hr |автор=Petrić, Hrvoje |год=2014}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Taube|first=Friedrich Wilhelm von|title=Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien|volume=1|year=1777|location=Leipzig|url=https://books.google.com/books?id=a-FqcUaKaLoC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Taube|first=Friedrich Wilhelm von|title=Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien|volume=2|year=1777|location=Leipzig|url=https://books.google.com/books?id=ofvHYs8LX8MC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Taube|first=Friedrich Wilhelm von|title=Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien|volume=3|year=1778|location=Leipzig|url=https://books.google.com/books?id=DQ2kqcHW07wC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Таубе|first=Фридрих Вилхелм фон|title=Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема|year=1998|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=R2zEAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|title=When Ethnicity did not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods|year=2005|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=wEF5oN5erE0C}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanjе Slavonije |издание=Scrinia Slavonica |том=8 |страницы=152—173 |ссылка=https://hrcak.srce.hr/file/68143 |язык=hr |автор=Heka, Ladislav |год=2008}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Hrvatsko-ugarski javnopravni prijepori |издание=Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu |том=63 |номер=5—6 |страницы=1257—1292 |ссылка=https://hrcak.srce.hr/file/171903 |язык=und |автор=Heka, Ladislav |год=2013}}
* {{статья |ref=harv |заглавие=Slavonske županije između Banske Hrvatske i Mađarske: Uspostava civilne uprave i pitanje poreznog sustava u 18. stoljeću |издание=Arhivski vjesnik |том=53 |страницы=177—196 |ссылка=https://hrcak.srce.hr/62502 |язык=hr |автор=Horbec, Ivana |год=2010}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Šabanović|first=Hazim|title=Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela|year=1959|location=Sarajevo|publisher=Naučno društvo Bosne i Hercegovine|url=https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJ}}
{{refend}}


== Ссылки ==
== Ссылки ==

Версия от 17:57, 24 октября 2019

Славония на карте Хорватии
Славония

Славо́ния (хорв. Slavonija) — историческая область на востоке Хорватии. Расположена между реками Савой, Дравой и Дунаем и считается житницей Хорватии.

География

Север, юг и восток Славонии являются преимущественно равниной Среднедунайской низменности. На западе и в центральной части расположен небольшой горный массив с вершинами Папук (953 м), Диль (461 м) и Псунь (984 м). Она простирается с запада на восток между Дравой, образующей границу с Венгрией на севере, Савой, образующей границу с Боснией и Герцеговиной на юге, и Дунаем, образующим границу с Сербией на востоке. Западная граница Славонии чисто географически неопределима.

Этнический состав населения

Большинство населения состоит из хорватов, самым крупным национальным меньшинством являются сербы. Помимо них в Славонии проживает множество немногочисленных этнических групп.

Согласно переписи населения 2001 года, население Славонии по отдельным жупаниям делится на следующие пропорции:

Крупнейшие города

Согласно переписи населения 2001 года, крупнейшими городами Славонии являются:

  1. Осиек — 114 616
  2. Славонски-Брод — 64 612
  3. Винковцы — 35 912
  4. Вуковар — 31670
  5. Джяково — 30 092
  6. Пожега — 28 201
  7. Вировитица — 22 618
  8. Нашице — 17 320
  9. Жупанья — 16 383
  10. Нова-Градишка — 15 833

Административное деление

Территория Славонии административно поделена на пять жупаний:

Название Площадь (км²) Население (2001) Административный центр Географическое расположение
Вировитицко-Подравская жупания (Virovitičko-podravska županija) 2021 93 389 Вировитица вдоль Дравы у границы с Венгрией
Осиецко-Бараньская жупания
(Osječko-baranjska županija)
4149 330 506 Осиек охватывает северо-восточную Славонию вокруг города Осиек и хорватскую часть Бараньи (к северу от Дравы)
Пожежско-Славонская жупания (Požeško-slavonska županija) 1821 85 831 Пожега в центральной Славонии между жупанией Вировитица-Подравина и жупанией Брод-Посавина
Бродско-Посавская жупания (Brodsko-posavska županija) 2027 176 765 Славонски-Брод вдоль Савы на границе с Боснией-Герцеговиной
Вуковарско-Сремская жупания (Vukovarsko-srijemska županija) 2448 204 768 Вуковар охватывает восточную часть Славонии вокруг города Вуковар у границы с Сербией

История

Исторический герб Славонии

Экономика и туризм

Знаменитые славонцы

См. также

Ссылки