Славония
Славо́ния (хорв. Slavonija) — историческая область на востоке Хорватии. Расположена между реками Савой, Дравой и Дунаем и считается житницей Хорватии.
География
Север, юг и восток Славонии являются преимущественно равниной Среднедунайской низменности. На западе и в центральной части расположен небольшой горный массив с вершинами Папук (953 м), Диль (461 м) и Псунь (984 м). Она простирается с запада на восток между Дравой, образующей границу с Венгрией на севере, Савой, образующей границу с Боснией и Герцеговиной на юге, и Дунаем, образующим границу с Сербией на востоке. Западная граница Славонии чисто географически неопределима.
Этнический состав населения
Большинство населения состоит из хорватов, самым крупным национальным меньшинством являются сербы. Помимо них в Славонии проживает множество немногочисленных этнических групп.
Согласно переписи населения 2001 года, население Славонии по отдельным жупаниям делится на следующие пропорции:
- Вировитицко-Подравская жупания: 89,47 % хорваты, 7,08 % сербы, 0,27 % венгры, 0,25 % албанцы, 0,10 % чехи
- Осиецко-Бараньская жупания: 83,89 % хорваты, 8,73 % сербы, 2,96 % венгры, 0,65 % словаки, 0,30 % цыгане, 0,29 % немцы, 0,26 % албанцы, 0,15 % словенцы, 0,12 % боснийцы, 0,11 % черногорцы, 0,10 % евреи
- Пожежско-Славонская жупания: 88,68 % хорваты, 6,54 % сербы, 0,92 % итальянцы, 0,90 % чехи, 0,26 % венгры, 0,17 % албанцы, 0,14 % словаки
- Бродско-Посавская жупания: 93,98 % хорваты, 3,02 % сербы, 0,33 % цыгане, 0,21 % боснийцы, 0,18 % украинцы, 0,16 % албанцы
- Вуковарско-Сремская жупания: 78,27 % хорваты, 15,45 % сербы, 1,00 % венгры, 0,88 % русины, 0,65 % словаки, 0,56 % боснийцы, 0,24 % албанцы, 0,23 % украинцы
Крупнейшие города
Согласно переписи населения 2001 года, крупнейшими городами Славонии являются:
- Осиек — 114 616
- Славонски-Брод — 64 612
- Винковцы — 35 912
- Вуковар — 31670
- Джяково — 30 092
- Пожега — 28 201
- Вировитица — 22 618
- Нашице — 17 320
- Жупанья — 16 383
- Нова-Градишка — 15 833
Административное деление
Территория Славонии административно поделена на пять жупаний:
| Название | Площадь (км²) | Население (2001) | Административный центр | Географическое расположение |
|---|---|---|---|---|
| Вировитицко-Подравская жупания (Virovitičko-podravska županija) | 2021 | 93 389 | Вировитица | вдоль Дравы у границы с Венгрией |
| Осиецко-Бараньская жупания (Osječko-baranjska županija) |
4149 | 330 506 | Осиек | охватывает северо-восточную Славонию вокруг города Осиек и хорватскую часть Бараньи (к северу от Дравы) |
| Пожежско-Славонская жупания (Požeško-slavonska županija) | 1821 | 85 831 | Пожега | в центральной Славонии между жупанией Вировитица-Подравина и жупанией Брод-Посавина |
| Бродско-Посавская жупания (Brodsko-posavska županija) | 2027 | 176 765 | Славонски-Брод | вдоль Савы на границе с Боснией-Герцеговиной |
| Вуковарско-Сремская жупания (Vukovarsko-srijemska županija) | 2448 | 204 768 | Вуковар | охватывает восточную часть Славонии вокруг города Вуковар у границы с Сербией |
История
Экономика и туризм
Знаменитые славонцы
- Исайлович, Димитрий (1784—1863) — сербский филолог и писатель.
См. также
Литература
- Гавриловић, Славко. Аграрни покрети у Срему и Славонији почетком XIX века. — Београд : Научно дело, 1960.
- Гавриловић, Славко. Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718 // Историја српског народа. — Београд : Српска књижевна задруга, 1986a. — Vol. књ. 4, св. 1. — P. 55-61.
- Гавриловић, Славко. Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739 // Историја српског народа. — Београд : Српска књижевна задруга, 1986b. — Vol. књ. 4, св. 1. — P. 163-175.
- Гавриловић, Славко. Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века // Историја српског народа. — Београд : Српска књижевна задруга, 1986c. — Vol. књ. 4, св. 1. — P. 195-216.
- Гавриловић, Славко. Из историје Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XV-XIX век). — Београд : Филип Вишњић, 1993.
- Гавриловић, Славко. О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век) (макед.) // Зборник о Србима у Хрватској. — 1995. — Т. 3. — С. 7—44.
- Гавриловић, Славко. Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век) // Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године. — Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1996. — P. 37-47.
- Гавриловић, Славко. Проблем унијаћења и кроатизације Срба // Република Српска Крајина. — Топуско-Книн-Београд : Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа, 1996. — P. 111-126.
- Гавриловић, Славко. Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније од краја XVII до средине XIX века. — Нови Сад : Матица српска, 2006. — Vol. 1.
- Гавриловић, Славко. Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније од краја XVII до средине XIX века. — Нови Сад : Матица српска, 2009. — Vol. 2.
- Дабић, Војин С. Прилог проучавању ратне привреде у Хрватској, Славонији и Банској крајини од половине XVI до краја XVII века (макед.) // Историјски часопис. — 1975. — Т. 22. — С. 91—102.
- Dabić, Vojin S. Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts (нем.) // Историјски часопис : magazin. — 1992. — Bd. 38 (1991). — S. 43—76.
- Дабић, Војин С. Сеоба Срба у Хрватску и Славонију од почетка XVI до краја XVII века // Catena mundi. — Београд : Матица Срба и исељеника Србије, 1992. — Vol. 1. — P. 265-281.
- Дабић, Војин С. Срби у Западној Славонији // Чињенице о Западној Славонији. — Пакрац : Регионално удружење Срба Западне Славоније, 1994. — P. 12-17.
- Дабић, Војин С. Кнезови у Војној крајини у Хрватској и Славонији до половине XVIII века (макед.) // Зборник о Србима у Хрватској. — 2007. — Т. 6. — С. 7—123.
- Дабић, Војин С. Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века (макед.) // Српске студије. — 2010. — Т. 1. — С. 11—38.
- Дабић, Војин С. Сумарни попис насеља, имовине и становништва Пакрачког, Субоцког, Забрдског и Подборског војводства у Малој Влашкој из 1721. године (макед.) // Мешовита грађа (Miscellanea). — 2010. — Т. 31. — С. 149—159.
- Dabić, Vojin S. The Habsburg-Ottoman War of 1716-1718 and Demographic Changes in the War-Afflicted Territories // The Peace of Passarowitz, 1718. — West Lafayette : Purdue University Press, 2011. — P. 191-208.
- Дабић, Војин С. Српска насеља у Славонији (16-18. век) (неопр.) // Глас САНУ. — 2012. — Т. 420, № 16. — С. 173—196.
- Дабић, Војин С. Војводство (властелинство) Подборје: Привредне прилике (1702-1750) (макед.) // Зборник Матице српске за историју. — 2013. — Т. 87. — С. 7—34.
- Дабић, Војин С. Морталитет и старосна структура српског становништва у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку: Пример правoславних парохија Вуковар, Итебеј и Дероњe (макед.) // Српске студије. — 2014. — Т. 5. — С. 13—33.
- Дабић, Војин С. Војводство, властелинство и трговиште Пакрац од краја XVII до половине XVIII века (макед.) // Зборник о Србима у Хрватској. — 2015. — Т. 9. — С. 31—56.
- Дабић, Војин С. Властелинство Сирач (1695-1763) (неопр.) // Зборник о Србима у Хрватској. — 2016. — Т. 10. — С. 7—29.
- Ивић, Алекса. Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа (макед.) // Српски етнографски зборник. — 1926. — Т. 36. — С. 1—228.
- Крестић, Василије. Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. — Београд : Политика, 1991.
- Микавица, Дејан. Српска политика у Хрватској и Славонији 1538-1918. — Нови Сад : Филозофски факултет, 2015.
- Pálffy, Gezá. Jedan od temeljnih izvora hrvatske povijesti: Pozivnica zajedničkog hrvatsko-slavonskog sabora iz 1558. godine (хорв.) // Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU. — 2005. — Vol. 23. — Str. 47—61.
- Petrić, Hrvoje. Tko su "Slovenci" ili Slavonci u Hrvatsko-slavonskoj Vojnoj krajini tijekom 17. stoljeća (хорв.) // Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. — 2007. — Vol. 39. — Str. 23—38.
- Petrić, Hrvoje. O Kranjcima i "Slovencima" ili Slavoncima (Slovincima) u Križevačkoj županiji te Varaždinskom generalatu od kraja 16. do početka 18. stoljeća (хорв.) // Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci. — 2009. — Vol. 11. — Str. 30—47.
- Petrić, Hrvoje. Pogranična društva i okoliš: Varaždinski generalat i Križevačka županija u 17. stoljeću. — Zagreb : Meridijani, 2012.
- Petrić, Hrvoje. Predavci - prilog poznavanju podrijetla stanovništva u Varaždinskom generalatu (хорв.) // Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci. — 2014. — Vol. 16. — Str. 43—55.
- Taube, Friedrich Wilhelm von. Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien. — Leipzig, 1777. — Vol. 1.
- Taube, Friedrich Wilhelm von. Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien. — Leipzig, 1777. — Vol. 2.
- Taube, Friedrich Wilhelm von. Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien. — Leipzig, 1778. — Vol. 3.
- Таубе, Фридрих Вилхелм фон. Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема. — Нови Сад : Матица српска, 1998.
- Fine, John Van Antwerp Jr. When Ethnicity did not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. — Ann Arbor, Michigan : University of Michigan Press, 2005.
- Heka, Ladislav. Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanjе Slavonije (хорв.) // Scrinia Slavonica. — 2008. — Vol. 8. — Str. 152—173.
- Heka, Ladislav. Hrvatsko-ugarski javnopravni prijepori (неопр.) // Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu. — 2013. — Т. 63, № 5—6. — С. 1257—1292.
- Horbec, Ivana. Slavonske županije između Banske Hrvatske i Mađarske: Uspostava civilne uprave i pitanje poreznog sustava u 18. stoljeću (хорв.) // Arhivski vjesnik. — 2010. — Vol. 53. — Str. 177—196.
- Šabanović, Hazim. Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. — Sarajevo : Naučno društvo Bosne i Hercegovine, 1959.
Ссылки
 | В другом языковом разделе есть более полная статья Slavonia (англ.). |
 | ||||
|---|---|---|---|---|
На Викискладе есть медиафайлы по теме Славония
.svg){kind=icon} | Это заготовка статьи о населённом пункте. Помогите Википедии, дополнив её. |
 | В статье не хватает ссылок на источники (см. рекомендации по поиску). |